Koliko puta smo se „prepali” videvši neku ribu ili drugu prepariranu životinju, koja kao da nas je strogo prostrelila pogledom.

Tada neizostavno pomislimo – uh, pa ovo ko da je živo, bogati! I onda se, naravski, zapitamo – pa kako se to pravi?! I ko je taj majstor, koji kao da im je udahnuo novi život...

Verovali ili ne, jedini preparator, od ionako malobrojnih u zemlji, koji odnedavno ima svetski priznati sertifikat, živi u Pančevu, a reč je o Daliboru Tanevu. Ovaj tridesetšestogodišnjak je nedavno u austrijskom Salcburgu, na Evropskom prvenstvu taksidermista, među preko sto učesnika, postigao uspeh vredan svake pažnje – osvojio je drugo mesto sa svojim prepariranim bandarom, to jest crveni ruben, kada je od sto poena osvojio osamdeset.

– Falilo mi je još deset za prvo mesto. Nedostaci se zapravo ogledaju u sitnicama na koje mi je kasnije ukazao i sam sudija, što sasvim sigurno ubuduće neću da ponavljam. U svakom slučaju, nakon šest godina ozbiljnijeg bavljenja ovim specifičnim zanatom, pomenutim trofejem uspeo sam da uđem u profi-kategoriju. S tim radom mogu da se prijavim i na svetsko prvenstvo za master-kategoriju, što je prvi rang, u kojem se dobijaju i ozbiljne novčane nagrade – počinje priču Dalibor.

Ovaj, slobodno se može reći umetnik, za nagrađenu kreaciju – banatskog bandara u podvodnom ambijentu, utrošio je osam meseci, a primera radi, samo nedelju dana pravio je oči. Morao je da crta u etapama, jer je posle izvesnog vremena počinjala da mu drhti ruka.

– Nakon svih tih naprezanja, koji zahtevaju izuzetnu koncentraciju, uspeh veoma prija. Sudija mi je posebno odao priznanje za to što sam našao pravu kombinaciju boja preparata. Inače, taj nastup u evropskoj eliti nije malo koštao ni finansijski – od veoma skupih boja, do puta na sever Austrije i smeštaja – sve zajedno oko hiljadu trista evra. A jedino mi je pomogla moja firma – „Uradi sam”, s dvadeset hiljada dinara, koliko sam im i tražio. No, isplatilo se sve što sam radio u poslednjih šest godina – kaže naš najbolji preparator ili, preciznije – taksidermista.

Ne treba ni da čudi što je tako daleko dogurao u toj neobičnoj oblasti ako se zna da je od malena zaljubljenik u ribolov, reke i sve što to podrazumeva.

– Kao rođeni Starčevac, još od najmanjih nogu visio sam na Nadelu, Belom bregu, Mirkovom kanalu ili Valjari, gde smo pecali i kupali se. Tada, krajem osamdesetih, ova rečica bila je prepuna raznovrsne ribe poput velikih šarana, babuški, linjaka... Urezalo mi se u memoriju i to kada smo nemo posmatrali kako ispod omoljačkog mosta promiču šarani od preko pet kila, spremni za mrest. U međuvremenu, postajao sam sve strastveniiji pecaroš i pre nešto manje od decenije zainteresovao sam se za mogućnost da neke ulovljene ribe prepariram. Počeo sam ozbiljnije da istražujem tu materiju po netu i na američkim sajtovima nailazio na ribe koje izgledaju kao da su žive. Nedugo zatim stupio sam u kontakt s izvesnim Kazom iz hrvatskih Našica i uz njegove sugestije postepeno počeo da napredujem – priseća se ovaj rođeni Starčevac.

On dodaje i to da još uvek ovde nije prodrla svest o tome koliko je to ozbiljno zanimanje, dok u Americi, na primer, postoje i takmičenja u prepariranju ribe; cifre su astronomske – idu i do neverovatnih 25 miliona dolara. Samo nedelju dana obuke za jednu vrstu ribe staje i po nekoliko hiljada dolara, ali kada se dobije zvanje taksidermiste, onda su mogućnosti velike.

– Prve ribe uradio sam 2009. godine: bili su to štuka, koja mi se za sedam dana usmredela, kao i smuđ, koji i dan, danas stoji na zidu i služi kao poređenje da sagledam koliko sam napredovao. Ozbiljniji uspeh doneo mi je bandar od sedamsto grama. Vremenom sam počeo da radim finese poput refleksije u očima, a uskoro su ljudi krenuli da mi donose sve i svašta. Tako sada smuđ od deset kilograma stoji na zidu splava „S”; bilo je i potočnih pastrmki, velikih štuka, amura od 18 kila i soma od dva metra, pa čak i pirana – nabraja Tanev.

Izrada izgleda otprilike ovako: Dalibor najpre slika i meri ribu, pa je posebnim noževima odere što pažljivije da ne spadne krljušt. Zatim pravi poliuretanski model, nakon čega sledi odmašćivanje i sušenje, koje za primerak od deset kilograma traje oko dve nedelje. Sledi izrada peraja od fleksibilnog materijala, pa farbanje, lakiranje i stavljanje na postolje. Za ribu od deset kila potrebno je četrdeset sati, od toga pet dana efektivnog rada.

– Oči moram da pravim od PVC plastike, jer su prave jako masne i sklone propadanju. Recimo, mikropokretima pažljivo iscrtavam zenicu, za šta koristim i fluo-boje. Od originala ostanu koža i zubi, a s druge strane, nikako se ne ostavlja ždrelo, kao i, takođe, previše masna peraja. Takve delove kopiram i pravim kalupe na osnovu kojih nalijem materijale poput epoksivne smole ili poliestera, jer imaju tvrdoću, a ujedno i elastičnost. Tim smolama nadoknađujem ono što koža gubi prilikom rasušivnja, kako bi riba imala autentičan izgled. Za telo koristim poliuretansku penu, jer je termostabilna, pa ako bih, recimo, naslonio peglu može samo koža da bude spržena, dok bi se kod onih koji koriste stiropor verovatno kompletno otopila cela riba. Za crtanje koristim akrilne boje, pigmente, dvokomponentne boje, lakove skoji imaju UV zaštitu, dok polituretanskom penom, koja ima gušću strukturu, pravim čak i glavu. Jednostavno, sve može da se kopira. Trudim se da moji radovi budu što sličniji originalu – ako je ta riba imala iskrzana peraja, tako mora da izgleda i preparat. Bitno je da model ima i prirodan položaj. Sve u svemu, nikad mi se nije dogodilo da mi neko vrati ono što sam uradio – navodi nosilac evropskog priznanja.

Cela procedura kod Dalibora je otprilike ovakva – čovek upeca ribu, donese sliku, a on potom osmisli scenu da, recimo, jedna riba juri drugu. Zatim pristupa opisanoj mukotrpnoj izradi...

– Kada je, recimo, u pitanju pobednički bandar, izabrao sam podvodni ambijent. Na dnu sam postavio stari blinker iz Dubovca, kojeg je upecao i dao mi ga drugar Bojan Krstić Krle. Uzeo sam drvo manga, koje se širi kao da izniče iz mašinice. Odmah pored, ispod korena, viri pijavica, a gladna riba-grabljivica, koja upravo nailazi, ustremljuje se na nju i dok jednim okom gleda plen, drugim oprezno osmatra blinker – opisuje Dalibor pobedničku scenu.

I cela ova priča može da se dogodi u prirodi. Do u detalja realistična slika, koju majstorski dočarao naš umetnik i za to bio nagrađan na svetskom nivou.

Ali, velika dela su očigledno tek pred njim...

(Izvor: Pančevo Online / Foto: Pančevo Online)