Dimitrije – Mita Topalović rođen je u Pančevu neposredno nakon onih burnih revolucionarih događaja, u jesen 1848/9 godine.

Otac njegov bio je skroman zanatlija- krojač koji se relativno rano upokojio, tako da je naš budući kompozitor, horovođa i muzički pedagog ostao sa majkom domaćicom u prilično nezavidnom položaju. Od oca nasledio je kuću u kojoj je rođen, i u kojoj je kasnije skoro ceo svoj život proveo (ul.Dimitrija Tucovića br.26).

U rodnom gradu završio je osnovnu školu, a potom Nižu i Višu realku. Završetak Više realke poklopio mu se sa očevom smrću. I pored teške materijalne situacije hrabro se odlučuje za nastavak školovanja. Odlazi u Beč da studira tehniku ali uporedo posećuje i konzervatorijum. Između dve ljubavi, posle dve godine opredeljuje se samo za muziku. Od pančevačke Srpske Pravoslavne Crkvene Opštine dobija stipendiju, između ostalog zahvaljujući prota Vasi Živkoviću koji će mu se i kasnije tokom života uvek naći na usluzi. Sledeće dve godine Topalović provodi u Pragu na Orguljskoj školi koju uspešno završava 1872 godine. Sa ''vandrovanja'' vraća se u rodni grad koji više neće na duže napuštati. Ipak, povratkom iz ''zlatnog Praga '' veza sa ovom evropskom metropolom neće biti prekinuta.Sa školovanja se ne vraća sam. Sa njim u naš grad dolazi i njegova verenica Marija Pštros (1854-1907) koju je Topalović upoznao preko svog prijatelja češkog kompozitora Jozefa Kličke (1855-1937), čija je ona rođaka bila. Marija se brzo uklopila u novu sredinu. Tokom života posvetila se dobrotvornom, humanitarnom radu, učestvujući svuda gde je pomoć bila potrebna.

Da bi sebi i supruzi obezbedio egzistenciju mladi Topalović se odlučuje da to ostvari kroz davanje privatnih časova klavira i violine pa stoga i daje oglas u listu Pančevac (br.62 od 6.avgusta 1872). Interesantno da do sada u celoj srpskoj periodici nije pronađen stariji oglas sa istom ili sličnom tematikom. Negde pred kraj 1874 godine život Mite Topalovića dobija nove dimenzije. Naime, posle silnih peripetija, zahvaljujući agilnim pančevkama ali i nekolicini vanserijskih srbskih rodoljuba (dr.Svetislav Kasapinović, prota Vasa Živković, Jovan Pavlović, Pavle i Kamenko Jovanović...) Pančevo dobija među prvima u vascelom srbstvu Višu devojačku školu. Jedan od predavača je Mita Topalović, koji će na mestu profesora muzike i harmoničnog pevanja ostati čitavih 37 godina, odnosno sve do svog upokojenja. Veliki je značaj ove obrazovne ustanove, između ostalog i u širenju muzičke kulture. Topalović je u okviru škole osnovao Hor Srpske više devojačke škole, komponovao za njega, pisao muzičke udžbenike... Otprilike u isto vreme kada je profesor postao, upokojio se Vaclav Horejšek (1839-1874) horovođa Pančevačkog Srpskog Crkvenog Pevačkog Društva. Na njegovo mesto dolazi Topalović koji će uporedo skoro četiri decenije raditi u školi i kao horovođa najstarijeg pevačkog društva na Balkanu. Šta je sve za srbsku kulturu ovaj plodni srpski kompozitor učinio ponajviše se može saznati iz pera velikog zavičajnog istoričara i pisca Mihovila Tomandla (1894-1963) koji je i sam bio član PSCPD –a.

NJegovo delo ''SPOMENICA pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva 1838-1938'' prava je oda muzičkoj umetnosti na ovim prostorima a tu svakako posebno mesto pripada i junaku ovog teksta.

Crkveno pevačko društvo sa Topalovićem na čelu delovalo je u vreme kada je naš narod bio u velikoj meri podjarmljen od austro-ugarske vlasti. Ta vlast je planski radila na sputavanju srbskog nacionalnog identiteta ne zaobilazeći ni druge narode koji su živeli na ovim prostorima. Upravo stoga je važna misija Društva koje je kroz muzičku prezentaciju bila skoro jedina društvena ustanova i bedem u odbrani srbstva. U vreme kada je živeo, Mita Topalović je bio opšte priznat od kolega i saradnika, a pisac napred spomenute Spomenice veruje da je zahvaljujući svojim kvalitetima ''stekao prvo mesto među tadašnjim srpskim muzičarima''. Zato i ne čudi činjenica da je bio počasni član 16 pevačkih društava. Nosilac je i dva ordena (sv.Sava V stepena, Takovski krst IVstepena).

Mesto među srbskim besmrtnicima obezbedilo mu je članstvo u Srpskom Učenom Društvu (potonja SANU). Koliko je Topalovićev kompozitorski opus proučen i valorizovan teško je reći sa laičkog stanovišta ali verujemo da je jedan izvestan broj njegovih dela izgubljen. On je rado svoje kompozicije ustupao drugim pevačkim društvima a poznato je i da su se naslednici neprimereno poneli prema njegovoj zaostavštini. Danas se deo sačuvanih Topalovićevih kompozicija ali i drugi dokumentacioni materijal čuva uglavnom u Istorijskom arhivu Pančevo. Od ličnih Topalovićevih predmeta nažalost nije ništa sačuvano. Gde su nestali portreti njega i supruge Marije radovi Uroša Predića iz 1885 godine kao i pokloni dobijeni prilikom raznih jubileja (dirigentska palica od ebonovine ukrašena srebrom, masivna srebrna mastionica, srebrni pehar sa tacnom, igla pridevalica u obliku lire...) ?. Verujemo da će se jednog dana ipak pojaviti i u nekom kutku našeg lokalnog muzeja izloženi biti. Do tada sećanje na našeg kompozitora provejava kroz manifestaciju Takmičenje mladih talenata ''Mita Topalović'' i izvođenje njegovih kompozicija u okviru Pančevačkih dana duhovne muzike. Svakako ne treba prenebregnuti i činjenicu da je jedna nevelika ali svakako jedna od lepših ulica u strogom centru grada ponela njegovo ime još davne 1946 godine.

(Autor: Nikola Vlajić / Izdavač: Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu)