Pesnik, prozni pisac, žurnalist, prevodilac, borac za prava srpskog naroda u Austro- Ugarskoj, humanista – samo su neke od reči koje bezrezervno stoje uz Zmajevo ime.

Zmaj se rodio u Novom Sadu u uglednoj plemićko - građanskoj porodici. Diplome Pravnog i Medicinskog fakulteta stekao je u Beču i Pešti.

Rastrzan između pisanja i lekarskog poziva, boreći se sa egzistencijalnim problemima, Zmaj je neretko menjao mesto boravka (Pančevo, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Sremski Karlovci...). Jedan od razloga njegovih čestih seoba je verovatno vezan i za tragedije u porodici. Naime, sva njegova deca upokojila su se u prvim godinama života. Slična sudbina zadesila je i voljenu suprugu Jevrosimu – Ružu Ličanin koja se upokojila u 30-oj godini života tokom njihovog zajedničkog boravka u Pančevu. Sahranjena je desno od ulaza na starom Pravoslavnom groblju u Pančevu početkom maja 1872 godine. Zmaj se više nije ženio ali je u svojim poznijim godinama usvojio dve devojčice. Nažalost, ni one nisu nadživele svog poočima.

Zmaj je bio rado viđen gost u različitim sredinama. Poznavao je, družio se i bio prijatelj mnogih znamenitih ličnosti ( Đura Jakšić, Novak Radonić, Svetozar Miletić, Laza Kostić, Jakov Ignjatović, Nikanor Grujić...). Urođeni smisao za šalu i dosetku pretočen u pisanu reč, kao i pomalo boemski način života mogao bi površnog poznavaoca dela Jovana Jovanovića Zmaja da uputi u pogrešnom smeru. Prava istina je da iza Zmajevog obimnog stvaralaštva stoji njegov samopregorni rad i neiscrpna energija. Šta je sve Zmaj napisao i danas je enigma za književne istoričare. Svoje članke potpisivao je pseudonimima, inicijalima i šifrovanim znacima. Za sada je poznato više od sedamdeset načina Zmajevog potpisivanja (Aćim, Budalina Zmale, Ram-paša Rampašević, A.A., N.N., J.... ). Svakako postoje i anonimna dela za koje je utvrđeno da su produkt Zmajevog pera. Već za života Zmaj je u narodu je stekao pesničku slavu. Romantičarski period u srpskoj književnosti bez njegovih Đulića, Uvelaka ili dečijih pesama bio bi znatno osiromašen.

Borba za život i prava Srba ali i drugih neprivilegovanih naroda u dvojnoj monarhiji tokom druge polovine 19 veka u najvećoj meri okupira našeg Zmaja.

On u potpunosti usvaja političku platformu Srpske narodne slobodoumne stranke (Narodna stranka) na čijem je čelu neprikosnoveno stajao Svetozar Miletić. Listovi nacionalno - rodoljubive orijentacije neizostavno objavljuju Zmajeve priloge ( Zastava, Srpkinja, Srpski soko ...). Zmaj međutim želi da i sam osniva i uređuje listove sa istom tematikom tako da se pod zabavno-humorističko-satiričnom maskom pojavljuju Zmaj, Žiža, Starmali, Komarac. Uređujući list Zmaj ( 1864 – 1871 ) Jovan Jovanović je odlučio da mu to ubuduće bude nadimak. Vremenom nadimak je potisnuo i samo prezime. Naziv ''Zmaj'' smislio je sam njegov nosilac kombinujući arapski broj 3 sa imenom petog meseca u godini. Tog datuma 1848 godine održana je Majska skupština u Sremskim Karlovcima i formirani zahtevi za autonomiju Vojvodine.

Za zavičajnu kulturnu istoriju značajan je Zmajev boravak u Pančevu. S jeseni 1871 godine on pokreće list Žižu koji je u našem gradu nakon 29-og broja od 10. avgusta 1872 nastavio sa izlaženjem u Novom Sadu a Zmaj se preselio u Sremske Karlovce. Uredništvo lista – to je ustvari Zmaj sam !, bilo je u Starčevačkoj ulici br.1168 ( danas ul. Žarka Zrenjanina br. 30 ) gde je i živeo i lekarsku ordinaciju imao.

O čemu je Zmaj pisao u Žiži vrlo je jednostavno saznati zahvaljujući zajedničkim naporima Narodne biblioteke Srbije iz Beograda i Narodne biblioteke ''Veljko Vlahović'' iz Pančeva. One su ne prepuštajući zaboravu Zmajevo delo objavile fototipsko izdanje lista Žiža (1871-1874), koje se pojavilo u Pančevu 1983 godine povodom 150 godina od njegovog rođenja.

Ipak, vrhunac Zmajevog književnog rada po mišljenju mnogobrojnih kritičara je njegova poezija za decu oličena u listu Neven (1880-1904 ).

Tokom druge polovine života Zmaj konačno počinje da dobija satisfakciju za svoje stvaralaštvo. Postaje član Srpske Kraljevske Akademije, Srpskog Učenog Društva, Matice Srpske, Srpske Književne Zadruge, Srpskog lekarskog društva...

Zmaj je nosilac ordena Sv.Save I reda i Viteškog krsta kneza Danila.

Zmajevo ime je bilo poznato i u Evropi. Krajem pretprošlog veka u Francuskoj je pokrenuta inicijativa za podizanje spomenika Viktoru Igou u rodnom Bezansonu. Pored Emila Zole, Henrika Ibzena, Ogista Rodena i drugih velikana član Odbora je i naš Zmaj.

Ceneći njegove napore i doprinose u širenju srpske kulture Kraljevina Srbija od 1892 godine počinje Zmaju da isplaćuje solidnu godišnju potporu.

Koliko je Zmaj omiljen bio videlo se na njegovom pogrebu. Reke poštovalaca iz svih pravaca slile su se 3 (16) juna u neveliku Kamenicu da odaju poslednju poštu velikom pesniku. Po procenama u koje ne treba sumnjati bilo je prisutno oko 15.000 ljudi.

(Autor: Nikola Vlajić, izdavač: Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo)